ŠTA JE PSIHOTERAPIJA U STVARI?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Razlog za to je što je predmet kojim se psihoterapija bavi izuzetno složen i promenljiv, pa je i pokušaj definisanja tog predmeta težak.
Evo moje omiljene definicije psihoterapije(od mnogih):
PSIHOTERAPIJA je svaki postupak koji verbalnim sredstvima vodi poboljšanju prethodno narušenog mentalnog funkcionisanja. Vodi se najčešće između dva ili više lica i ostvaruje se rečima i procesima učenja. Razlikuje se od ostalih terapija po usmerenosti na čiste mentalne sadržaje, po odsustvu hemijskog uticanja (uzimanje medikamenata) i po naglašenoj ulozi terapeuta, koji, svojim mentalnim sistemom, služi kao oslonac i kriterijum za mentalne promene pacijenata.
Svaka psihoterapija obuhvata uglavnom tri osnovna aspekta:
- promenu saznajnih funkcija, ukuljučujući eventualno promenu stavova, vrednosti i drugih delova ličnosti koji neposredno utiču na saznajna funcije,
- promenu u emocionalnim stanjima i emocionalnim reagovanjima,
- promenu ponašanja, uključujući i promenu motivacione strukture.
PSIHOTERAPIJA NIJE USMERENA SAMO NA LEČENJE PSIHIČKI BOLESNIH LJUDI!
Postoje dve široke oblasti primene psihoterapije.
Prva, starija, za koju svi znaju je oblast lečenja mentalnih bolesti. Pod lečenjem u psihoterapiji podrazumevamo eliminisanje simptoma, smanjenje psihičke patnje i uspostavljanje kontrole nad svojim mislima, emocijama i ponašanjem.U ovoj oblasti problemi koji se najčešće tretiraju psihoterapijom su: lečenje depresije, lečenje strahova, fobija, anksioznosti, lečenje paničnih napada, opsesivno kompulsivnih misli i radnji, bračni i porodični problemi, itd.
Druga oblast, mlađa sestra, koja još uvek zbunjuje, odnosi se na primenu psihoterapije da bi bolje i kvalitetnije živeli ljudi koji su mentalno zdravi. Lični rast i razvoj (kako se drugačije zove ova druga oblast primene psihoterapije) podrazumeva oslobađanje od potiskivanja, zabluda, ostvarivanje ličnih potencijala i time unapređenje kvaliteta života. U ovoj oblasti teme koji se najčešće treitraju psihoterapijom su: samopouzdanje, komunikacijske veštine, upravljenje vremenom i sopstvenim životom, postavljanje ciljeva i razvijanje zdravih navika, pronalaženje smisla života, itd.
ŠTA PSIHOTERAPIJA NIJE!
Psihoterapija nije mentalna masaža!
Nema ničeg lošeg u podršci, ali ona sama po sebi nije psihoterapija. Potrebno je da verujete svom psihoterapeutu ali nije moguće, niti je potrebno, da se uvek osećate komforno. U svtvari, ako se povremeno ne osetite uznemireno ili izazvano, verovatno nigde nećete ni stići u zajedničkom poduhvatu.
Psihoterapija nije davanje saveta!
Ovaj svet je put savetodavaca. Većina ljudi je pre nego što je došla na psihoterapiju dobila toliko različitih saveta da se potpuno izgubila u tom haosu. Cilj terapije je da pronađete svoj sopstveni unutrašnji glas i hrabrost da njegove odluke sprovedete. Umesto saveta terapeut će vam pomoći da postanete svesni šta se dešava, kako u Vama samima tako i između Vas i drugih ljudi. Ako Vam to postane jasno sami ćete najbolje znati šta vam je činiti. Sem toga, sledeći put nećete biti tako zbunjeni. A da će sledećih puta biti, u to nemojte ni najmanje sumnjati jer je to životna neizbežnost.
Kao u staroj poslovici: DAJTE ČOVEKU RIBU I NAHRANIĆETE GA TOG DANA,
NAUČITE GA DA PECA I NAHRANIĆETE GA ZAUVEK.
Po oprobanom receptu Montipajtonovca ako za nešto kažemo šta jeste, šta nije i nešto potpuno drugačije, bar neko će shvatiti o čemu pričamo.
Dakle, sledi:
A SAD NEŠTO POTPUNO DRUGAČIJE.
Psihoterapija nije ono što mislite. Ona nije lečenje bolesti. Ona nije vođstvo od strane mudrog savetodavca. Ona nije uzajamno deljenje od strane dobrih drugovva. Ona nije usvajanje skrivenog znanja. Ona nije ukazivanje na nečije greške. Ona nije nalaženje nove religije.
Psihoterapija nije ono što mislite. Ona je način na koji mislite. Ukazuje na nepoznate pretpostavke u našem načinu mišljenja. Ona pravi razliku između onoga šta mislite o nečemu I onoga kako to mislite. Manje je usmerena na traganje za uzrocima zbog kojih nešto radite a više na otkrivanje pravilnosti u značenjima koja pridajete onome šta radite.
Psihoterapija je način na koji mislite. Ona je način na koji živite sa sopstvenim emocijama. Ona je perspektiva koju unosima u svoje odnose sa ljudima do kojih nam je stalo. Takođe, ona je ono čemu težite u svom životu i kako sebi otežavate ili olakšavate postizanje tih ciljeva. Ona sa sagledavanje istine da je promena kojoj težimo sakrivena u nama samima.
Psihoterapija nije ono što mislite, ona je način na koji živite svoj život u svakom trenutku, a posebno sada i ovde.
