Kognitivno bihejvioralna psihoterapija
Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije su psihološki pristupi zasnovani na naučnim principima i prema rezultatima istrazivanja efikasni u tretiranju širokog opsega problema. Klijent i terapeut nastoje da identifikuju i shvate klijentove probleme preko odnosa koji postoji između njegovih misli, osećanja i ponašanja. Pristup je obično usmeren na teškođe koje klijent ima "sada i ovde" i počiva na razvijanju zajedničkog gledišta o klijentovom problemu. Ovo vodi određivanju personalizovanih i vremenski ograničenih terapijskih ciljeva i strategija koje se kontinuirano nadgledaju i ocenjuju tokom terapije. Bihejvioralni i kognitivni psihoterapeuti rade sa pojedincima, porodicama i grupama ljudi. Ovaj pristup može da se koristi u pružanju psiholoske pomoći bilo kome, bez obzira na sposobnosti, kulturu, rasu, pol ili seksualne preferencije.
Sledeći primer ilustruje kako misli, osećanja i ponašanja mogu uticati na nas.
"Suzana je bila skoro zaspala kada je zazvonio telefon. U trenutku kada je podigla slušalicu, telefon je prestao da zvoni. U poslednje vreme patila je od anksioznosti i depresije. Istog trenutka pomislila je na svoju kćerku Lidiju, koja se nedavno preselila u Beograd. Pomislila je: "Mora da se Lidiji nešto dogodilo! Sigurno je policija htela da me obavesti da je Lidija doživela tešku nesreću." Osetila je kako je zavija stomak i kako joj srce lupa na pomisao da se Lidiji moglo nešto desiti. Misli su joj nekontrolisano navirale i plašila se da gubi razum. Nekoliko puta je okrenula njen telefonski broj, ali niko nije odgovarao. To je shvatila kao još jedan dokaz da joj se nešto desilo. Suzana se toliko uspaničila da je cele noći ostala budna i pored toga što je uzela dodatnu dozu lekova. Osećala se prestravljeno razmišljajući o svim mogućim stvarima koje su se mogle desiti Lidiji i čak je pomisljala da nazove neke bolnice. Sledećeg jutra saznala je od Lidije da je sa njom sve u redu i da je prenoćila kod prijatelja. I pored toga, Suzana je ostala uznemirena i osećala se nesposobnom da ode na posao."
ŠTA SE DOGAĐA U BIHEJVIORALNIM I KOGNITIVNIM PSIHOTERAPIJAMA?
U bihejvioralnim i kognitivnim psihoterapijama terapeut i klijent saradjuju kako bi:
- stvorili zajednicko razumevanje klijentovog problema
- identifikovali na koji način problem utice na klijentove misli, ponašanja, osećanja i dnevno funkcionisanje.
Na osnovu shvatanja svakog pojedinačnog klijentovog problema, terapeut i klijent zajedno određuju ciljeve terapije i dogovaraju se oko plana tretmana. Terapija omogućava da klijent smisli rešenja za svoje probleme koja će mu biti od veće pomoći od onih koje trenutno koristi. Između dve seanse klijent često isprobava primenu novih rešenja. Terapija se odvija tokom dogovorenog broja seansi. Broj potrebnih seansi varira u zavisnosti od prirode i težine klijentovog problema. Obično su seanse jednom nedeljno i traju jedan sat. Ukupan broj obično iznosi 10 do 15 seansi, ali u nekim slučajevima terapija traje znatno kraće ili znatno duže. Nakon završetka tretmana terapeut i klijent se obično dogovore oko ograničenog broja naknadnih seansi kako bi se održao postignuti napredak.
ZA KOJE VRSTE PROBLEMA KBT MOGU BITI OD POMOĆI?
Obavljena su obimna istraživanja bihejvioralnih i kognitivnih terapija, koja su pokazala da ovaj oblik psihoterapije daje značajne rezultate, naročito u tretmanu sledećih problema:
- anksioznost i napadi panike
- fobije (npr. agorafobija, socijalna fobija)
- sindrom hroničnog umora
- depresija
- opsesivno - kompulzivni poremećaj
- problemi sa jelom
- seksualni problemi i problemi u partnerskim odnosima
- problemi dece i mladih
- problemi povodom opšteg zdravstvenog stanja
- hronični bol
- problemi navika (npr. tikovi)
- bes
- droga i alkohol
- šhizofrenija i psihoze
- problemi povezani sa teškoćama u učenju
- bipolarni poremećaj
- poremećaj post - traumatkog stresa
- poremećaj spavanja
Brošure o mnogim poremećajima koji su navedeni mogu se dobiti od Britanske asocijacije za bihejvioralne i kognitivne psihoterapije (BABCP).
Bihejvioralne i kognitivne psihoterapije mogu da se koriste same za sebe ili u kombinaciji sa lekovima, u zavisnosti od težine ili prirode svakog klijentovog problema.
