Homeopatija predstavlja holistički medicinski sistem prevencije i lečenja bolesti koji se koristi u mnogim zemljama sveta kao komplementarni vid zdravstvene zaštite, paralelno sa zvaničnom, konvencionalnom medicinom. Homeopatija je efikasan naučni sistem lečenja koji podržava prirodnu tendenciju tela da se izleči. Homeopatija prepoznaje da su svi simptomi bolesnog stanja u stvari izraz disharmonije koja je zahvatila celo biće i da je pacijent taj koji treba tretman, a ne bolest.
Osnovni pristup u homeopatskoj medicini jeste HOLISTIČKI PRISTUP. Sama doktrina homeopatije zahteva da se čovek posmatra kao celina fizičkih, emotivnih, mentalnih i duhovnih karakteristika i da se kao univerzalna jedinka i leči.
Homeopatija je proces prirodnog isceljenja u kojem se lekovi koriste da bi podstakli prirodne moći organizma za samoisceljenje. Naziv potiče od dve grčke reči (hómoios, páthos), a značenje mu je lečenje sličnog sličnim. To znači da supstanca koja je potrebna pacijentu data zdravoj osobi prouzrokuje iste simptome i znake koji su prisutni kod tog pacijenta. Homeopatija postoji već oko dvesto godina. Formulisao ju je nemački lekar Samuel Hahnemann 1796. godine. Princip lečenja sličnog sličnim zagovarao je još Hipokrat, petsto godina pre naše ere, ali je to tokom narednih vekova palo u zaborav. Paracelzus je prihvatio i ovaj metod, ali tek Hahnemann ponovo otkriva princip homeopatskog lečenja, verbalizuje ga, i naučnim metodom, tj. eksperimentom, dovodi u ravnopravan odnos sa galenskom medicinom.
Poštujući osnovne zakone i principe homeopatije u zemljama u kojima se ova medicina primenjuje duži niz godina, pokazalo se da je homeopatski način lečenja doprineo rešavanju zdravstvenih problema kod dece, odraslih i starih na koje klasična medicina nije mogla adekvatno da odgovori. Uzimajući u obzir da se primenjuju izuzetno velika razređenja lekova i da ne postoji opasnost od nuzefekata, homeopatija je izuzetno bezbedan način lečenja kako za odrasle, tako i za decu i stare. Homeopatski lekovi su spravljeni od prirodnih sastojaka biljnog, životinjskog i mineralnog (čak i metalnog) porekla. Homeopatski lekovi deluju na taj način što stimulišu sopstvenu isceliteljsku moć organizma. Zbog toga je homeopatija preporučljiva i za trudnice i za novorođenčad i odojčad.
Homeopatija je efikasna u stimulaciji imunog sistema da omogući detetu da se oporavi i razreši mnoge probleme koji nastaju u detinjstvu. Može efikasno delovati na akutne probleme uha, ždrela i nosa, pluća, digestivnog trakta itd.
Inflamatorna stanja, kao što su visoke temperature, reaguju skoro momentalno nakon davanja homeopatskog leka kao, kao i inflamacije u predelu grudnog koša.
Takođe, može pomoći i kod ekcema, astme i drugih hroničnih problema.
Kolike, žutica, nesanica, povraćanje kod novorođenčadi, odbijanje majčinog mleka, ispucale bradavice, problemi sa hranjenjem, intolerancija prema mleku, slabo napredovanje, konjunktivitis, distres, kongestija (infektom povećana prokrvlenost) uha, nosa i ždrela, kao i osip od pelena, dobro će reagovati na homeopatiju.
Kasno nicanje zuba, usporen razvoj, hiperaktivnost i hipoaktivnost mogu se efikasno lečiti uz pomoć homeopatije.
Homeopatija je veoma efikasna u lečenju dečijih bolesti kao što su male boginje, zauške, veliki kašalj i u slučajevima kada dete ne može biti vakcinisano. Dobro deluje i na krup. Može razrešiti razvojne poremećaje bilo kog porekla i pomoći deci sa Downovim sindromom da brže napreduju.
Homeopatija može pomoći kod fizičkih i mentalnih trauma, kao što su gušenje prilikom rođenja, posledice povrede glave i kod ozbiljnih problema, kao što su epilepsija, cerebralna paraliza i neka skoro neizlečiva stanja. Može biti od pomoći kod enuresis nocturna (noćno umokravanje), noćnih mora, preterane stidljivosti, problema u učenju, agresivnog i antisocijalnog ponašanja, kod suparništva između braće i sestara, tvrdoglavosti i autizma.
DA LI SU HOMEOPATSKE SUPSTANCE KORISNE KOD SVIH VRSTA BOLESTI I (ZA SVE BOLESNIKE)?
Da, u određenim granicama. NEMA GRUPE BOLESTI ILI BOLESNIKA KOD KOJIH SE HOMEOPATIJA NE BI MOGLA PRIMENITI. Međutim, ako je stanje pacijenta dostiglo stadijum u kojem je potreban hirurški tretman, on se ne sme odlagati. U zavisnosti od postojanja i stepena nepovratnih (ireverzibilnih) promena, rezultati homeopatskog tretmana mogu se kretati od minimalnih do spektakularnih. Kod povreda i nesreća, homeopatske supstance mogu biti veoma korisne. Čak i u slučaju da je indikovan hirurški tretman, mogu biti korisne u uklanjanju bola, stresa, skraćenju postoperativnog perioda i ubrzanju oporavka.
Evo odgovora na najcesce postavljana pitanja u vezi homeopatije:
DA LI HOMEOPATIJA MOŽE POMOĆI U SLUČAJU ALERGIJE?
Da, sasvim sigurno. Upotreba potenciranog alergena može u većini slučajeva biti veoma uspešna u otklanjanju simptoma alergije. Za dublje izlečenje nakon ovoga može da se da konstitucionalni lek (neophodna konsultacija edukovanog i licenciranog homeopate).
DA LI HOMEOPATIJA MOŽE POMOĆI HRONIČNIM BOLESNICIMA?
Ponovo, odgovor je da. U mnogim slučajevima, homeopatski tretman je daleko uspešniji nego ortodoksni i postiže rezultate koji se mogu smatrati nedostižnim za ortodoksni tretman. Veći deo ovog uspeha se pripisuje homeopatskim lekovima, koji imaju sposobnost da utiču na precipitirajuće faktore (okidači bolesti), kako u daljoj medicinskoj istoriji pacijenta (dalji tok bolesti), tako i na nasleđene predispozicije.
DA LI MOGU BITI TRETIRAN HOMEOPATSKI
IAKO SAM VEĆ TRETIRAN ALOPATSKI?
Da, uglavnom ne postoje konflikti između ova dva pristupa. U ispitivanjima reumatoloških pacijenata koja su sprovedena, svi pacijenti su bili na ortodoksnom tretmanu antiinflamatornim lekovima prvog reda, na početku ispitivanja. Nakon homeopatskog tretmana, veliki broj pacijenata više nije morao da koristi antiinflamatorne lekove. Većina pacijenata bili su vanbolnički pacijenti koji već koriste neke od lekova. Jedini stvarno težak zadatak postoji u slučajevima kada pacijent duže vreme koristi steroide i lekove koji utiču na imuni sistem i na taj način otežavaju sposobnost tela da reaguje, otežavajući time i dalji homeopatski tretman.
Prirodna medicina uopšte, a posebno floriterapija, zauzimaju stav: simptomi se eliminišu pronicanjem u njihove unutrašnje razloge, obnavljanjem intimne harmonije koja predstavlja jedini put ka istinski dobrom zdravlju.
Upražnjavanje floriterapije znači ulazak u jedan dinamičan proces - preispitivanje svega što zaista ne funkcioniše u našem životu.
Traženje cveta koji leči, znači pogled unutra, upoznavanje sebe samih. Sve se to može činiti teškim nekome ko nikad to nije činio, ali upoznavanje sebe samih predstavlja jedini pravi put, jedino tada možemo da živimo kvalitetnije, spokojnije i istinski zdravo.
Cveće kao katalizator saznanja
Floriterapija može biti dobar saputnik u proputovanju kroz naš unutrašnji svet.
Cvet je katalizator saznanja - on ne eliminiše simptom već ga uravnotežava, harmonizuje čitavu ličnost. On je kao dirigent orkestra koji čuje kad neki instrument ne zvuči kako treba; ne udaljava muzičara iz grupe, već pokušava da ga usaglasi sa ostalim instrumentima. Svako od nas peva svoju pesmu, i ako je neki deo nje van ritma, možemo učiniti da nam ostali delovi pomognu svaki put, malo radeći, malo trpeći, ali uvek stižući do svesti da muzika postoji i da samo treba da je potražimo.
Ne postoji izlečenje bez spokojstva i osećanja unutrašnje radosti.
Floriterapija je blaga, prirodna, komplementarna procedura koja ima cilj da obnovi harmoniju tela i psihe pacijenta. Predpostavlja se da u svakom živom biću, pa i onom bolesnom, postoji energija koja je potrebna i dovoljna za potpuno ozdravljenje. Treba je samo deblokirati tako da može da deluje iznutra.
Floriterapija je toliko blag i prirodan metod lečenja da se može efikasno koristiti u svakom uzrastu kao i u najosetljivijim slučajevima, kod novorođenčadi i starije dece, ili u najdelikatnijim životnim periodima kao sto su trudnoća i porođaj, bez opasnosti od neželjenih efekata.
Poslednjih desetak godina floriterapija je doživela pravi bum - esencije je počeo da koristi sve veći broj lekara, psihologa i uopšte terapeuta koji su počeli da beleže pozitivne rezultate.
Dok upotreba cvetnih esencija postaje sve rasprostranjenija i među onima koji nisu terapeuti, istraživanja se nastavljaju, tako da je otkriveno na stotine novih cvetova, od kojih su neki pokazali izvanrednu terapeutsku moć.
Od Aljaske do Indije, od Kalifornije do Francuske svuda se isprobavaju nove esencije i uvek na čisto empirijskoj osnovi, beleže se njihova terapeutska svojstva.
Cvetne esencije postižu izvanredne rezultate u rešavanju problema kao što su:
- Bračni i porodični problemi
- Poremećaji ishrane (anoreksija, bulimija i bindž)
- Razne vrste strahova, fobija i anksioznosti
- Panika i panični poremećaji
- Depresije
- Bolesti zavisnosti
- Seksualne disfunkcije kod muškaraca i kod žena (impotencija, frigidnost, prerana ejakulacija, anorgazmija)
- Slabost posle raznih bolesti
- Teškoće u učenju kod dece
- Stidljivost
- Osećaj krivice
- Poremećaji ponašanje mladih
- Ljubomora
- Zavist
- Impulsivnost
- Neodlučnost
- Nervoza
- Nesanica
- Bes
- Stres
Takođe se uspešno tretiraju i akne, stomačna kiselina, dermatitis, bolovi u zglobovima, gastritis, zapaljenje desni, infekcije, džet leg, razne mučnine, zubobolje, glavobolje, razne vrste bolova, reumatizam, umor, itd.
Floriterapija je blaga, prirodna procedura koja ima cilj da obnovi harmoniju tela I psihe pacijenta. Predpostavlja se da u svakom živom biću, pa I onom bolesnom, postoji energija koja je potrebna I dovoljna za potpuno ozdravljenje. Treba je samo deblokirati tako da moze da deluje iznutra.
Floriterapija je toliko blag I prirodan metod lečenja da se moze efikasno koristiti u svakom uzrastu kao I u najosetljivojim slucajevima, kod novorodjenčadi I starije dece ili u najdelikatnijim životnim periodima kao sto su trudnoća I porodjaj, bez opasnosti od neželjenih efekata.
Poslednjih desetak godina floriterapija je doživela pravi bum; cvetne esencije je počeo da koristi sve veći broj lekara, psihologa I uopšte terapeuta koji su počeli da beleže pozitivne rezultate. Dok upotreba Cvetnih esencija postaje sve rasprostranjenija I medju onima koji nisu terapeuti, istrazivanja se nastavljaju, tako da je otkriveno na stotine novih cvetnih esencija, od kojih su neki pokazali izvanrednu terapeutsku moć. Od Aljaske do Indije, od Kalifornije do Francuske svuda se isprobavaju nove esencije I uvek načisto empirijskoj osnovi, beleže se njihova terapeutska svojstva.
Upraznjavanje floriterapije znaci ulazak u jedan dinamican process, znaci preispitivanje svega sto zaista ne funkcionise u nasem zivotu. Trazenje cveta koji leci znaci pogled unutra, upoznavanje sebe samih. Sve se to moze ciniti teskim nekome ko nikad to nije cinio, ali to predstavlja jedini pravi put, jedino tada mozemo da zivimo kvalitetnije, spokojnije I istinski zdravo.
Cvetne esencije bismo mogli shvatiti kao katalizatore saznanja.
Floriterapija može biti dobar saputnik u proputovanju kroz nas unutrašnji svet. Cvet je katalizator saznanja; on ne eliminise simptom vec ga uravnotežava, harmonizuje čitavu ličnost. On je kao dirigent orkestra koji čuje kad neki instrument ne zvuči kako treba; ne udaljava muzicara iz grupe, vec pokusava da ga usaglasi sa ostalim instrumentima. Svako od nas peva svoju pesmu, I ako je neki deo nje van ritma, možemo učiniti da mu ostali delovi pomognu svaki put, malo radeći, malo trpeći, ali uve stižući do svesti da muzika postoji I da samo treba da je potražimo.
Ne postoji izlečenje bez spokojstva I osećanja unutrašnje radosti Na kraju evo nekoliko najčešćih postavljanih pitanja koja se odnose na floriterapiju.
1. Kako deluju cvetne esencije?
Tesko je dati precizan odgovor. Floriterapija funkcionise na bazi mehanizma koji jos nisu u potpunoisti naucno objasnjeni. Svaki molekul, atom u prirodi vibrira na odredjenoj talasnoj duzini. Svaka biljka ima sebi svojstvenu vibraciju I shodno tome sopstvene karakteristike. Naime svi podaci o cvetnim esencijama I njihovim svojstvima I nacinu delovanja sakupljeni su na empirijskoj osnovo. To znaci da oni deluju na sva tri nivoa organizma: fizickom, mentalnom I duhovnom I to na taj nacin sto svojom vibracijom tj energijom podsticu vitalnu silu osobe da se sama izleci.
2. Da li cvece ima placebo efekat?
I da I ne. Naime ako se pod ovim efektom podrazumeva poboljsanje nekih simptoma kroz mehanizme autosugestije. Treba naglasiti da cvetne esencije odlicno deluju I na one koji nisu svesni da ih uzimaju; kod dece, zivotinja I biljaka, to je zbog toga sto podsticu sposobnost tela da se samo izleci; neki ih cak definisu I kao katalizatore lecenja.
3. Da li deluje uvek ili se mora u njega verovati?
Nije neophodno verovati; lekovi daju odlicne rezultate I kod skeptika. Argumenti onih koji negiraju ucinak ovih lekova jeste uglavnom da oni nisu naucno potvrdjeni. 4. Sta znaci ako lek nije delovao?
Znaci da verovatno nije bio onaj pravi. Izbor cvetnih esencija u nekim slucajevima moze biti izuzetno tezak, zato sto je njiuhov mehanizam delovanja veoma suptilan.Nije dovoljno doci do dijagnoze, na primer depresije; treba shvatiti zasto je neka osoba depresivna. Razlog moze biti smrt drage osobe, nezadovoljstvo poslom, los odnos sa samim sobom.Za svako od ovih slucajeva preporucuje se drugi cvet.
5.Da li se mou kombinovati razlicite cvetne esencije, na primer, Britanske i Kalifornijske cvetne esencije?
Da bez problema. Ako se kombinuju razlicite cvetne esencije, treba voditi racuna o nacinu upotrebe; na primerBritanske i Kalifornijske cvetne esencije se uzimaju 4 puta dnevno po 4 kapi a Indijske se uzimaju 2 puta dnevno po sedam kapi. Na intuiciju terapeuta j eda odluci i proceni koja od ova dva doziranja treba primeniti.
6. Koliko cvetnih esencija se moze mesati?
Ni na ovo pitanje nije lako dati precizan odgovor. Preporuceno je da se Britanskih cvetnih cvcetnih esencija pomesa samo 4 ali u to vreme bilo je poznato samo 38 Britanskih cvetnih esencija. Danas ih ima stostinak. Neki terapeuti mesaju u samo jednoj bocici i po 30 cvetnih esencija i oni odlivno deluju; drugi terapeuti rade striktno samo sa jednom cvetnom esencijom.
7. Sta treba uciniti ako ne moze odmah da se shvati koji je pravi lek?
Pocinje se sa lecenjem najevidentnijeg problema, na primer uzima se Wild Oat(divlji ovas) ako je pacijent pasivan, depresivan nesiguran, ili Holly(drac) ako je pacijent napadan, voli da naredjuje, agresivan. Treba sacekati jedan mesec i s'vremenom problem ce biti jasniji.
8. koliko je vremena potrebno da lek pocne da deluje?
To je veoma subjektivno. Lek moze veoma brzo da deluje protiv uznemirenosti, kao sto su tenzija, nesanica, klaustrofobije. Lek brzog delovanja je Rescue Remedy, deluje odmah. Najduze traje tretiranje depresije. Tako je i u zvanicnoj medicinu gde anksiolitici daju brz efekat , dok antidepresivima treba najmanje nekoliko dana.
9. Da li lekovi mogu biti opasni?
To je kontraverzno pitanje. Najveci broj terapeuta smatra da cvetne esencije ne stvaraju nezeljene efekte i da ne mogu da izazovu nikakvu stetu. Ipak ima i onih terapeuta, pre svega medicinara medju njima, koji veruju da cvetne esencije mogu biti stetne i da ga smeju primenjivati samo strucnjaci.
10. Da li se nase dusevno stanje moze pogorsati tokom uzimanja lekova?
To se naziva kriza svesti i predstavlja nuzno pogorsanje; upotrebom cvetnih esencija mi analiziramo svoje probleme i svesno prihvatamo svoje odgovornosti. To je razlog sto se na pocetku stanje pogorsava, ali to je samo u svrhu buduceg poboljsanja.
11. Da li floriterapija moze izazvati bilo kakve probleme?
Za nasledne probleme, ako postoji neki fizicki poremecaj odredjenog dela tela, treba se obratiti prakticnoj medicini, kao sto je homeopatija. Ne smeju se ciniti eksperimenti koji bi bili opasni po zdravlje pacijenta. Na isti nacin treba obratiti paznju na psihicke probleme: neurotiku floriterapija moze doneti mnogo dobrog, ali ako postoje znaci psihoze ili gubitak veze sa stvarnoscu, mora se pribeci lecenju u saradnji sa psihijatrom.
12. Ako je problem akutan, da li se moze uzeti vise kapi.
Da ali u vise navrata. U citavoj vibratornoj medicini ne postoji kolicina koja poboljsava stanje, vec to cini ucestalost upotrebe. Cvetne esencije u sebi nose energiju tj vibraciju izlecenja. Stoga sto se cesce uzima, efekat ce biti bolji.
13. Sta se desava ako zaboravimo da uzmemo lek?
To samo znaci da nam vise nije potreban. To je nesvesna reakcija naseg tela koje vise nema potrebu za lekom.
14. Da li je sigurno da lekovi ne stvaraju zavisnost?
Da; naime kad se posmatra psiholoski nivo, postoji mogucnost stvaranja odredjene zavisnosti. na primer, moze se desiti da se neka osoba ne usudjuje da izadje iz kuce ako uz sebe nema lek prve pomoci(Rescue remedy), lek za iznenadne situacije. Uopsteno, zavisnost od cvetnih lekova je veoma retka zato sto ovi lekovi ne eliminisu simptome vec dozvoljavaju osobama da napreduju i evoluiraju. Ako se u tom procesu stvori zavisnost, ona ce biti protiv nase volje.
15. Da li je moguce istovremeno uzimati cvetne esencije i anksiolitik?
Bez dvoumljenje, podrska je preporucljiva. Na primer, u slucaju nesanice, moze se poceti sa uzimanjem anksiolitika uz cvetne esencije da bi se upotreba anksiolitika postepeno smanjivala i na kraju eliminisala.
16. Postoje oobe koje ne podnose alkohol. Sta se moze koristiti u tom slucaju za konzervaciju leka?
Moze se koristiti sirce, med ili biljni glicerin.
17.Sta treba uraditi ako se jezikom dodirne staklena pipeta?
Stavite dozer ispod mlaza vode i isperite. preporucuje se da se ne dodiruje jezikom zato sto pljuvacka sadrzi enzime koji "zagadjuju" vodu u kojoj je lek rastvoren, umanjujuci time njegov efekat.
18. Da li cvetne esencije mogu uzimati i deca?
Da bez problema; kod njih je efekat cak i brzi. Ako je rec o bebama, lek moze uzimati i majka ako doji ili ako ne onda se pomesa sa vodom ili decijom hranom.
19. Sta treba raditi ako smo neodlucni u izboru leka?
Ako nikad niste "radili na sebi", bolje je prepustiti izbor terapeutu.
20. Da li je tada bolje obratiti se specijalisti?
Uvek u pocetku. S'vremenom kada se dosegnu svest i znanje, mozete i sami da se lecite.
