ŠTA JE HOMEOPATIJA
Homeopatija predstavlja holistički sistem prevencije i lečenja bolesti koji se koristi u mnogim zemljama sveta kao komplementarni vid zdravstvene zaštite, paralelno sa zvaničnom, konvencionalnom medicinom. Homeopatija je efikasan naučni sistem lečenja koji podržava prirodnu tendenciju tela da se izleči. Homeopatija prepoznaje da su svi simptomi bolesnog stanja u stvari izraz disharmonije koja je zahvatila celo biće i da je pacijent taj koji treba tretman, a ne bolest.
Homeopatija je proces prirodnog isceljenja u kojem se preparati koriste da bi podstakli prirodne moći organizma za samoisceljenje. Naziv potiče od dve grčke reči (hómoios, páthos), a značenje mu je lečenje sličnog sličnim. To znači da supstanca koja je potrebna pacijentu data zdravoj osobi prouzrokuje iste simptome i znake koji su prisutni kod tog pacijenta. Homeopatija postoji već oko dvesto godina. Formulisao ju je nemački lekar Samuel Hahnemann 1796. godine. Princip lečenja sličnog sličnim zagovarao je još Hipokrat, petsto godina pre naše ere, ali je to tokom narednih vekova palo u zaborav. Paracelzus je prihvatio i ovaj metod, ali tek Hahnemann ponovo otkriva princip homeopatskog lečenja, verbalizuje ga, i naučnim metodom, tj. eksperimentom, dovodi u ravnopravan odnos sa galenskom medicinom.
Kako je Hahnemann došao do otkrića homeopatije ili istorijat homeopatije?
Radeći kao lekar bio je nezadovoljan rezultatima medicine svoga doba i pošto nije uspeo izlečiti svoju kćerku od difterije, razočaran se povukao iz prakse i bavio se, između ostaloga, prevođenjem medicinske literature. Prevodeći čuveno farmakološko delo, Kulenovu Materiju Mediku, smatrao je glupim objašnjenje da lekovitost kinina potiče od gorkog ukusa leka. Ne znamo zašto, ali odlučio je da isproba delovanje kinina na sebi iako je bio potpuno zdrav. Uzimao ga je nekoliko dana u visokim dozama i razvio simptome veoma slične malariji. Video je kako deluje zakon sličnosti. Zaključio je da je kinin efikasan u lečenju malarije zato što može da izazove slične simptome kod zdrave osobe i prema zakonu sličnosti da leči iste simptome kod bolesne osobe.
Nastavio je sa eksperimentima i 1810. izašao u javnost sa svojim najznačajnijim delom ”Organon medicinske veštine”, u kome je detaljno izneta filozofija, zakoni i principi homeopatije. Iste godine Hahnemann se istakao lečeći obolele od tifusa nakon Napoleonovih osvajanja i postao predavač na Lajpciškom univerzitetu gde je žestoko napadao tadašnje drastične metode lečenja i nastavio da objavljuje svoja najznačajnija dela.
Tridesetih godina 19. veka Evropom je protutnjala teška epidemija kolere. Stopa smrtnosti bila je preko 55 %. Hahenmann je savetovao upotrebu homeopatskih lekova kao i dezinfekciju i uništavanje zagađenog materijala mnogo pre radova Pasteura i Kocha. Homeopatskim lečenjem smrtnost je bila svedena na 2,4 do 21,1 %. Homeopatija je time zadobila gorljive pristalice među narodom, aristokratijom i jednim manjim delom medicinske profesije.
Počele su se otvarati homeopatske bolnice, u engleskom parlamentu odlučeno je da homeopatija postaje paralelan medicinski sistem što je ostalo na snazi i do danas a engleska kraljevska porodica od tada pa do danas ima homeopatu u lekarskom timu. Za tridesetak godina Hahnemanovi sledbenici proširili su homeopatiju širom zapadne Evrope i Amerike otvarajući bolnice i koledže.
Svoj opstanaka od smrti Hanemana homeopatija duguje zaštiti koju je od samog svog nastanke imala u aristokratskim krugovima posebno u britanskoj kraljevskoj porodici kao i u intelektualnoj i umetničkoj eliti Evrope u 19. veku. Npr. čuveno platno Van Gogha, prodato za 82,5 miliona dolara, predstavlja njegovog prijatelja i homeopatu dr. Gacheta. Početkom 70-tih godina 20. veka homeopatija doživljava svoju renesansu, širom planete, izuzev možda u Kini gde već hiljadama godina postoji kontinuitet u primeni holističkih terapija
Homeopatski principi i zakoni
Slično se sličnim leči - Još je Aristotel govorio da postoje dva načina kojima se može lečiti:
Similina similinum (slično sličnim) to je homeopatski način i
Contra contrarum (suprotno suprotnim) to je alopatski način.
Homeopatija je zdravstveni sistem izveden iz drevnog principa da se "slicno leci slicnim". To podrazumeva da supstance, koje kod zdravih ljudi uzrokuju odredjene simptome, mogu da se primene za lecenje ljudi kod kojih su ti simptomi, u nekom trenutku karakteristicni. Princip lečenja sličnog sličnim zagovarao je još Hipokrat, petsto godina pre naše ere, ali je to tokom narednih vekova palo u zaborav. Paracelzus je prihvatio i ovaj metod, ali tek Hahnemann ponovo otkriva princip homeopatskog lečenja, verbalizuje ga, i naučnim metodom, tj. eksperimentom, dovodi u ravnopravan odnos sa galenskom medicinom.
Holizam - Po teoriji homeopatije čovek se posmatra kao celina fizičkih, emotivnih, mentalnih i duhovnih karakteristika i smatra se da jedino na taj način, kao jedinstveno biće, može i da se leči.
Shvatanje bolesti - Jedna od osnovnih postavki homeopatije je da bolest, sama po sebi, nije poseban entitet. Bolest je dinamićni proces, a imajuci u vidu polazno homeopatsko stanoviste da svaki covek poseduje zivotnu energiju koja ga odrzava u harmonicnoj vitalnosti, bolest je samo znak, da su tu energiju, trenutno, prevladali nepovoljni uticaji. Za Homeopatiju simptomi nisu cinilac bolesti, vec izraz otpora, nastojanje pogodjenog organizma da prevazidje probleme koji su ga obuzeli. To takodje znaci da simptomi nisu dati nekom unapred odredjenom bolescu, nego su proizvedeni individualnoscu osobe. Stoga se homeopatski terapeuti ne usmeravaju prvenstveno na unistavanje i potiskivanje simptoma, nego teze da ih sto bolje upoznaju. Zato homeopatska anamneza obuhvata ceo opseg duhovnih, emocionalnih i fizickih promena koje ukazuju na posebnost reagovanja odbrambenih snaga pojedinca.
Jedan preparat u jednom trenutku - Homeopatski terapeuti se u vecini slucajeva trude da osobi odrede samo jedan preparat i to onaj, cija simptomska slika odgovara ustanovljenim simptomima kod osobe. Homeopatija kaze, da, ako ne raspolaze specificnom senzitivnoscu prema jedinstvenom, individualizovanom reagovanju odbrambenih snaga osobe, lek nece biti kompaktibilan sa postojecim poremecajem. To ne znaci, da se u razlicitim intervalima ne mogu koristiti vise lekova zaredom.
Zakon minimalne doze - Haneman je dosao do zanimljivog otkrica, da, kada, preparate razredi i zestoko promucka, oni zadrzavaju svoju snagu i moć delovanja i pored znacajno umanjene koncentracije. Za razliku od zvanične medicine koja zastupa princip veca doza - jace dejstvo, homeopatski preparati pokazuju:
1) da tzv. niske potencije, odnosno, mala razblazenja, imaju kratkotrajno i povrsno dejstvo;
2) da srednje potencije deluju duze, i da je opseg simptoma na koje one uticu sirih i dubljih razmera;
3) da su visoke potencije, najveca razblazenja, najfundamentalnijeg delovanja, kao i da se njihov uticaj nastavlja jos dugo nakon sto se prestanu koristiti.
Tesko je objasniti da mikro doze preparata, razblazene i iznad Avogadrovog broja (6,023 x 10na 23) izazivaju veoma snazne reakcije, cak i kad u rastvoru nema ni jednog jedinog preostalog molekula leka. Haneman objasnjava da organizam odbija jake doze leka, da, sto je vece razblazenje, lakse se uklapa u organizam i ima jaci efekat na energiju.
Novija tumacenja se objasnjavaju konceptima informatike. Prema njima, i posle najvecih razblazavanja, rastvorena supstanca ostavlja svoj otisak u rastvaracu. Taj otisak ima kvalitet autoreplikativnosti, tako da moze da se reprodukuje kao informativni sadrzaj koji odgovara potrebama osobe.
Homeopatija danas
Danas, sirom sveta, ima vise desetina hiljada homeopterapeuta, izlaze strucni casopisi, postoje skole, skupovi. Veliki broj lekara se sve cesce usavrsava u ovoj oblasti. U Francuskoj, npr. homeopatija je zvanican vid lecenja, pod redovnim zdravstvenim osiguranjem. Osim veoma stabilne farmakopeje sa preko 2000 lekova, homeopatija raspolaze i odredjenim brojem lekova koji se mogu koristiti za samopomoc i uzajamnu pomoc. U poredjenju sa eksplozivnim rastom cena troskova farmaceutskih preparata i troskova lecenja, cena homeopatskog lecenja je skoro zanemarljiva, a bogato iskustvo homeopatskih terapeuta, licno i klinicko, ukazuje na siroke mogucnosti primene. Danas se, i u zvanicnim medicinskim casopisima, objavljuju istrazivacki radovi kojima se dokazuje efikasnost ove metode.
Problemi za koje se homeopatija preporučuje
Homeopatija je efikasna u stimulaciji imunog sistema zato što je u osnovi imunog sistema jaka vitalna sila preko koje homeopatija deluje. Homeopatija je veoma efikasna u lečenju dečijih bolesti kao što su male boginje, zauške, veliki kašalj i svi ostali dečiji problemi. Može razrešiti razvojne poremećaje bilo kog porekla i pomoći deci da brže napreduju.
Može efikasno delovati na akutne probleme uha, ždrela i nosa, pluća, digestivnog trakta itd. Inflamatorna stanja, kao što su visoke temperature, reaguju skoro momentalno nakon davanja homeopatskog leka kao, kao i inflamacije u predelu grudnog koša.Takođe, može pomoći i kod ekcema, astme i drugih hroničnih problema.
Kolike, žutica, nesanica, povraćanje kod novorođenčadi, odbijanje majčinog mleka, ispucale bradavice, problemi sa hranjenjem, intolerancija prema mleku, slabo napredovanje, konjunktivitis, distres, kongestija (infektom povećana prokrvlenost) uha, nosa i ždrela, kao i osip od pelena, dobro će reagovati na homeopatiju. Kasno nicanje zuba, usporen razvoj, hiperaktivnost i hipoaktivnost mogu se efikasno lečiti uz pomoć homeopatije.
Homeopatija može pomoći kod fizičkih i mentalnih trauma, kao što su gušenje prilikom rođenja, posledice povrede glave i kod ozbiljnih problema, kao što su epilepsija, cerebralna paraliza i neka skoro neizlečiva stanja. Može biti od pomoći kod enuresis nocturna (noćno umokravanje), noćnih mora, preterane stidljivosti, problema u učenju, agresivnog i antisocijalnog ponašanja, kod suparništva između braće i sestara, tvrdoglavosti kod dece.
Poštujući osnovne zakone i principe homeopatije u zemljama u kojima se ova medicina primenjuje duži niz godina, pokazalo se da je homeopatski način lečenja doprineo rešavanju zdravstvenih problema kod dece, odraslih i starih na koje klasična medicina nije mogla adekvatno da odgovori. Uzimajući u obzir da se primenjuju izuzetno velika razređenja lekova i da ne postoji opasnost od negativnih efekata, homeopatija je izuzetno bezbedan način lečenja kako za odrasle, tako i za decu i stare. Homeopatski preparati su spravljeni od prirodnih sastojaka biljnog, životinjskog i mineralnog (čak i metalnog) porekla. Homeopatski preparati deluju na taj način što stimulišu sopstvenu isceliteljsku moć organizma. Zbog toga je homeopatija preporučljiva i za trudnice i za novorođenčad i odojčad.
ISTORIJSKI RAZVOJ HOMEOPATIJE U SRBIJI
Zanimljivo je da je homeopatija, kao način lečenja, prvi put navedena 1962 godine u poznatom udžbeniku ”Lečenje biljem” profesora Jovana Tucakova.
Početkom 2000. godine, u Novom Sadu, pod pokroviteljstvom Međunarodnog centra za mir i razvoj, Londonski Internacionalni Koledž za klasičnu homeopatiju (LICH), organizuje prvu školu homeopatije u Srbiji. U okviru Srpskog lekarskog društva 2002.god. biva osnovana Sekcija za homeopatiju čiji je cilj legalizacija homeopatije u okviru medicinskih terapijskih disciplina.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o lekovima i medicinskim produktima iz 2005. godine homeopatija biva legalizovana u Srbiji.
DA LI SU HOMEOPATSKE SUPSTANCE KORISNE KOD SVIH VRSTA BOLESTI I (ZA SVE BOLESNIKE)?
Da, u određenim granicama. NEMA GRUPE BOLESTI ILI BOLESNIKA KOD KOJIH SE HOMEOPATIJA NE BI MOGLA PRIMENITI. Međutim, ako je stanje pacijenta dostiglo stadijum u kojem je potreban hirurški tretman, on se ne sme odlagati. U zavisnosti od postojanja i stepena nepovratnih (ireverzibilnih) promena, rezultati homeopatskog tretmana mogu se kretati od minimalnih do spektakularnih. Kod povreda i nesreća, homeopatske supstance mogu biti veoma korisne. Čak i u slučaju da je indikovan hirurški tretman, mogu biti korisne u uklanjanju bola, stresa, skraćenju postoperativnog perioda i ubrzanju oporavka.
Evo odgovora na najcesce postavljana pitanja u vezi homeopatije:
DA LI HOMEOPATIJA MOŽE POMOĆI U SLUČAJU ALERGIJE?
Da, sasvim sigurno. Upotreba potenciranog alergena može u većini slučajeva biti veoma uspešna u otklanjanju simptoma alergije. Za dublje izlečenje nakon ovoga može da se da konstitucionalni lek (neophodna konsultacija edukovanog i licenciranog homeopate).
DA LI HOMEOPATIJA MOŽE POMOĆI HRONIČNIM BOLESNICIMA?
Ponovo, odgovor je da. U mnogim slučajevima, homeopatski tretman je daleko uspešniji nego ortodoksni i postiže rezultate koji se mogu smatrati nedostižnim za ortodoksni tretman. Veći deo ovog uspeha se pripisuje homeopatskim lekovima, koji imaju sposobnost da utiču na precipitirajuće faktore (okidači bolesti), kako u daljoj medicinskoj istoriji pacijenta (dalji tok bolesti), tako i na nasleđene predispozicije.
DA LI MOGU BITI TRETIRAN HOMEOPATSKI
IAKO SAM VEĆ TRETIRAN ALOPATSKI?
Da, uglavnom ne postoje konflikti između ova dva pristupa. U ispitivanjima reumatoloških pacijenata koja su sprovedena, svi pacijenti su bili na ortodoksnom tretmanu antiinflamatornim lekovima prvog reda, na početku ispitivanja. Nakon homeopatskog tretmana, veliki broj pacijenata više nije morao da koristi antiinflamatorne lekove. Većina pacijenata bili su vanbolnički pacijenti koji već koriste neke od lekova. Jedini stvarno težak zadatak postoji u slučajevima kada pacijent duže vreme koristi steroide i lekove koji utiču na imuni sistem i na taj način otežavaju sposobnost tela da reaguje, otežavajući time i dalji homeopatski tretman.
Kako se uzimaju homeopatki preparati?
Homeopatski preparati mogu biti u vidu granula, tableta ili rastvora, a nekad i u vidu praškova i melema koji se nanose na kožu.
Granule se stavljaju pod jezik, a rastvor nakapa u usta. Granule se ne gutaju već se sačeka da se one same istope. Nekih desetak minuta pre i posle uzimanja leka ne treba konzumirati ništa od hrane i pića. Ovo je važno da bi fiziološka flora usta bila relativno prirodna i čista, jer se upravo tu vrši apsorbovanje homeopatskog leka.
Savetuje se i da izbegavate čajeve i paste za zube na bazi mente, kafu, duvan, mentol žvake i bombone, jer oni mogu da neutrališu dejstvo leka.
Kako izgleda razgovor sa homeopatom?
Prvi susret sa homeopatom, ili takozvano prvo uzimanje homeopatskog intervjua, traje onoliko koliko je potrebno da se prikupe svi podaci neophodni za dolaženja do konstitucionalnog homeopatskog preparata. Uzima se anamneza, beleže se svi simptomi i tegobe koje pacijent oseća, hrana koju voli i koju ne voli, snovi, osećanja, od čega mu je bolje a od čega gore… Svaki sledeći susret je takozvana kontrola i zahteva znatno manje vremena.
Da li homeopatija deluje po principu placeba?
Često se iz nedovoljno obaveštenih izvora čuje da homeopatija deluje putem placebo efekta, što je apsolutno netačno. Ako se radi o placebu, kako onda objasniti njeno uspešno delovanje u tretiranju male dece, beba, životinja i biljaka. Tu je isključena svaka mogućnost lečenja putem sugestije, a rezultati su izvanredni.
Da li je homeopatskom preparatu potrebno puno vremena da deluje? Homeopatski preparati deluju veoma brzo, naročito u akutnim slučajevima, i njihovo dejstvo može dugo da traje. Deluju na sam uzrok bolesti, za razliku od konvencionalne medicine gde se uglavnom simptomi samo potiskuju, Vreme koje je potrebno za izlečenje zavisi i od toga kada je bolest nastupila. Kod akutnih bolesti dejstvo je veoma brzo. Recimo ako dete dobije upalu uveta, odgovarajući homeopatski preparat će tu upalu i bol sanirati brže nego antibiotik. Isti je slučaj i sa povišenom temperaturom, dijarejom, povraćanjem, upalom grla, upalom mokraćnih puteva, prehladom, kašnjem, zuboboljom, povredama, sunčanicom ; kao i sa većinom drugih akutnih situacija. U tim slučajevima znatno poboljšanje se može očekovati već i u roku od nekoliko minuta, a negde i nakon par sati od prvog uzimanja homeopatskog leka.
Kod hroničnih slučajeva zavisi i u kojoj fazi bolesti se osoba obratila za pomoć. Ako je bolest poodmakla, onda će i vreme potrebno za izlečenje biti duže.Faktori kao što su konstitucija pacijenta, njegova starost, uslovi u kojima živi, ishrana, uzimanje nekih alopatskih lekova, takođe utiču na brzinu i ishod homeopatskog lečenja.
