Edukacija iz cvetnih esencija

Edukacija iz Kalifornijskih Cvetnih esencija počinje početkom novembra 2010. godine. Uključite se i otkrijte čari Floriterapije preko izceljujućih dejstava Cvetnih Esencija.

Pronađite cvet u sebi i drugima
Edukacija za praktičare Kalifornskih Cvetnih Esencija

Postanite praktičar floriterapije, tj. kalifornijskih cvetnih esencija, koje su podrvrsta Floriterapije:

Kako biste sebi, svojoj porodici, prijateljima, klijentima, unapredili kreativnost, duhovni razvoj, partnerske odnose
Kako biste se izborili se sa bolestima zavisnosti, depresijom, strahovima, seksualnim problemima
Kako biste bolje čuli svoje telo i šta se krije iza bola, umora, glavobolje
Kako biste radili kao praktičar floriterapije i kako biste naučili sve o relaciji praktičar- klijent
Kako biste naučili da kombinujete Kalifornijske cvetne esencije da biste postigli najbolje rezultate u uspostavljanju harmonije duha i tela.
Otkrijte tajne svih 104 Kalifornijskih cvetnih esencija, njihove karakteristike i mogućnosti.

Kome je edukacija namenjena:

Pronađite cvet u sebi i drugima
Edukacija za praktičare Kalifornskih Cvetnih Esencija

Postanite praktičar floriterapije, tj. kalifornijskih cvetnih esencija, koje su podrvrsta Floriterapije:

- Kako biste sebi, svojoj porodici, prijateljima, klijentima, unapredili kreativnost, duhovni razvoj, partnerske odnose
- Kako biste se izborili se sa bolestima zavisnosti, depresijom, strahovima, seksualnim problemima
- Kako biste bolje čuli svoje telo i šta se krije iza bola, umora, glavobolje
- Kako biste radili kao praktičar floriterapije i kako biste naučili sve o relaciji praktičar- klijent
- Kako biste naučili da kombinujete Kalifornijske cvetne esencije da biste postigli najbolje rezultate u uspostavljanju harmonije duha i tela.
- Otkrijte tajne svih 104 Kalifornijskih cvetnih esencija, njihove karakteristike i mogućnosti.
Kome je edukacija namenjena:

Svima Vama koji se već bave holističkim metodama izlečenja (Homeopatama, Bahovim praktičarima, Fitoterapeutima).
Svima Vama koji se bavite nekim vidom terapeutskog rada (medicina, psihoterapija, coaching, itd).
Svima Vama koji ste orjentisani ka razvoju i opštem zdravlju (svom i svojih najbližih) .
Bazični kurs traje 5 (6) meseci i počinje u novembru 2010. godine, jedan vikend.
Edukaciju vodi: Tanja Šešum, psihoterapeut, homeopata, praktičar kalifornijskih cvetnih esencija.
Kontakt telefon: 064 11 444 24 i 011 2151 808

Edukacija iz biblioterapije

Edukacija iz biblioterapije tj. lečenja čitanjem je neprestano otvorena. Ukoliko generalno volite da čitate, a posebno knjige iz popularne psihologije ili psihološke knjige samopomoći ovo je pravi način za Vas da pre svega radite na sebi, svom ličnom rastu i razvoju kao i na rešenju svojih problema na jedan krajnje jednostavan a pri tom izuzetno efikasan način.

ON LINE EDUKACIJA IZ BIBLIOTERAPIJE JE NOVINA U OKVIRU AKTIVNOSTI SAVETOVALISTA KOMUNIKACIJE. NE DOZVOLITE DA VAS UDALJENOST SPRECI DA OSTVARITE SVOJE SNOVE.

Znate li šta je biblioterapija?

Biblioterapija je toliko toga. Ona je korišćenje čitanja na kreativan način, da bi se ljudi osećali bolje u vezi sebe, oko sebe i u vezi drugih. Biblioterapija je jedinstveni način istraživanja samih sebe i sveta koji nas okružuje.Ona je takođe strast za čitanjem i deljenje te strasti, entuzijazma i zadovoljstva sa drugima. Svi znamo kako nas čitanje može u deliću sekunde prebaciti u neki drugi svet. Isto tako nam može prikazati sopstveni život preslikan kroz živote drugih osoba. Ako se osećamo usamljeno i tužno deljenje tih osećanja sa drugima nam može pomoći da se osećamo manje usamljeno. Takođe nam omogućava da proširimo svoju empatiju, maštu i razumevanje.

Virdžinija Volf je divno opisala uticaj knjiga na živote ljudi rekavši:" U garderobi našeg uma vise obrisi svih knjiga koje smo u životu pročitali, baš kao što odeća visi u našem ormanu." A o zadovoljstvu koje čitanje pruža je napisala sledeće:" Pravi razlog zašto ljudi čitaju je što čitanje pruža zadovoljstvo. U pitanju je kompleksno zadovoljstvo koje varira od trenutka kada nešto čitamo, kao i od knjige koju čitamo. Ali je sve jedno zadovoljstvo. Zadovoljstvo koje je tako veliko da niko ne sumnja da bi bez čitanja svet bio mnogo tmurnije mesto."

Biblioterapija pokušava da otvori ljudima taj svet zadovoljstva, da učini njihov život bogatijim, kao i da im omogući da to zadovoljstvo prenesu drugim ljudima.

Ofra Ajalon za biblioterapiju kaže da je "staro isceliteljsko umeće u novom ruhu."

I zaista. Iako se pod terminom biblioterapija ili hrizomantija prvi put pojavila 30-ih godina prošlog veka, postavši prihvaćena u psihologiji i psihijatriji, u suštini su za isceljujuće dejstvo čitanja i pisane reče znali još u Antičkoj Grčkoj. Tamo je na ulazu u biblioteke pisalo:"Medicina za dušu".

Međutim nije svako čitanje "medicina za dušu", tj biblioterapija.

Važno je objasniti po čemu se razlikuje lekovito čitanje od normalnog čitanja, koje svako od nas, u većoj ili manjoj meri, sprovodi čitavog života.

Kada govorimo o lekovitom čitanju tada moraju da budu zadovoljeni određeni uslovi:

Autor dela mora da angažuje čitaoca u neku vrstu intenzivnog dijaloga, u kome čitalac postaje deo misaonog i emocionalnog procesa koji se odvija u knjizi. Takođe, čitalac mora pokušati da razume šta su ideje knjige na dubljem nivou. I kao direktna posledica tog razumevanja sledi pokušaj da izvrši pozitivne promene sopstvenog ponašanja ili stava. Dinamički procesi koji se dešavaju u okviru biblioterapije omogućavaju čitaocu da bude promenjen pod dejstvom tih uticaja. Što sve apsolutno ne mora biti slučaj kod običnog, neterapeutskog čitanja.

A ti dinamički procesi se sastoje od četiri psihološka procesa i to:

- Procesa identifikacije: Ovo je najvažniji proces, jer ako se dogodi da je preskočen ostali 'ne funkcionišu'. Prilikom procesa identifikacije, čitalac u književnom djelu može prepoznati sebe, neku blisku osobu ili neko vlastito intimno iskustvo. Priča-tekst postaje deo unutrašnjeg univerzuma osobe koja čita, deo njegove ličnosti, jer pobuđujući maštu, izaziva emocionalne reakcije i pruža određene informacije koje proširuju svest o njoj samoj i svetu koji je okružuje.

- Proces projekcije: Paralelno sa procesom identifikacije ide proces projekcije gde određene sopstvene sadržaja čitalac prenosi (projektuje) na književne likove i na taj način dodatno obogaćuje svoj emocionalni doživljaj iniciran čitanjem. Takođe tokom ovog procesa dolazi do analize vlastitog i tuđeg ponašanja; pri tome se vrlo često pronalaze alternativni načini rešavanja problema.

- Katarza: Deleći emocije s likom, čitalac može da doživi emocionalno rasterećenje i olakšanje. Katarzom (o kojoj je još Aristotel pisao u svojoj Poetici) čitalac ublažava stres1. pritisak. 2. bilo kakvo stanje koje uzrokuje duševnu ili tjelesnu napetost. izazvan životnim problemima i teškoćama svakodnevice.

- Uvid: Ponekad nam je uvid u tuđe probleme istovremeno uvid u naše vlastite, pa čitalac može na taj način da reši svoj problem. Posmatranjem i uočavanjem vlastitih reakcija na određena dešavanja u tekstu čitaoci postižu stanje svesnosti zbog kojeg lakše rešavaju probleme i postaju spremniji za izazove koje život stavlja pred njih.

Vrste biblioterapije

Postoje dve vrste biblioterapije: prva vrsta koja se zove medicinska se sastoji u preporučivanju određenih knjiga klijentima i pacijentima od strane raznih stručnjaka (lekara, psihijatara i psihoterapeuta) u okviru procesa lečenja. U tom, po mom mišljenju, užem značenju, biblioterapija se koristila i još uvek koristi psihoterapiji i psihijatriji u lečenju raznih vrsta problema, od manične depresije i paničnog poremećaja do bulimije.

Međutim, biblioterapija ima i šire značenje: tada govorimo o tzv. socijalnoj biblioterapiji. U ovom širem značenju, od socijalne biblioterapije koristi imaju zdravi ljudi koji žele da njome reše razne lične probleme sa kojima se trenutno susreću. U okviru ove vrste biblioterapije posebno se izdvajaju grupe za čitanje. Grupe za čitanje su jedna specifična vrsta grupa podrške koje su jako popularne u svetu. Njihov cilj je kombinacija pozitivnih efekta socijalne podrške koju pružaju grupe podrške, same po sebi, sa dobitima koje pruža biblioterapija u grupnom setingu.

U Savetovalištu Komunikacije u Beogradu postoji za sada jedina grupa za čitanje u Srbiji koju vodi edukovani biblioterapeut-psihoterapeut a čiji je cilj pre svega unapređenje ličnog rasta i razvoja kroz čitanje odabranih naslova knjiga samopomoći iz oblasti psihoterapije i psihologije. Grupa se susreće jednom mesečno i otvorenog je tipa.

Biblioterapija nije za svakoga niti za svaku situaciju

Biblioterapija pre svega nije za osobe koje ne vole da čitaju. Razlog je jasan. Njena primena podrazumeva čitanje, kao osnovnu aktivnost. Ukoliko je osobi u tolikoj meri mrsko da čita teško je poverovati da će takva osoba imati velike koristi od čitanja i usvajanja određenih znanja i veština iz knjiga.

Isto tako biblioterapija nije za osobe koje su privremeno izgubile kontakt sa stvarnošću. Što naravno ne znači da nakon klasičnog psihijatrijskog ili psihoterapijskog tretmana takva osoba neće imati koristi od izabrane literature na zadatu temu. Ali je u slučaju ozbiljnih mentalnih ili emocionalnih bolesti i problema poredak tretmana jako važan.

Biblioterapija takođe nije terapija izbora za osobe koje imaju teškoće da normalno funkcionišu. Na primer, ako niste u stanju ujutru da ustanete iz kreveta i normalno obavljate svoj posao. To najčešće ukazuje na ozbiljnije probleme u pozadini sa kojima se trebate prvo pozabaviti, da biste nakon toga mogli sebi da priuštite luksuz biblioterapije.

Prednosti biblioterapije u odnosu na druge tehnike

Biblioterapija je najjednostavnija terapija koja postoji. Jeftina je, zabavna je i vi ste oni koji kontrolišu i određuju dozu. Biblioterapija može biti lično podešena vašem problemu ili okolnostima. Drugim rečima, krajnje je individualizovana.

Biblioterapija vam omogućava da radite na svom problemu brzinom koja vama lično odgovara, kao i u vremenu koje vam najviše prija. Na primer, možete neko vreme intenzivno koristiti biblioterapiju, a nakon toga praviti pauze u zavisnosti od drugih obaveza. Isto tako možete čitati u ranim jutarnjih časovima, ako ste ranoranilac, pre svih dnevnih obaveza ili kasno uveče nakon što ste završili sa svim dnevnim dužnostima, što je veoma teško kada je u pitanju na primer, sastanak sa terapeutom.

Sem toga, biblioterapija može da se praktikuje u privatnosti. U sopstvenoj kući, u kadi, u sopstvenom automobilu, tokom pause na poslu. Sve jedno. Niko ne mora da zna da čitate, šta čitate, zašto čitate ili čemu se nadate čitajući.

Dobiti od biblioterapije su višestruki. Nabrojaćemo same one najvažnije: