Da li ste ikada primetili kako čitanje knjige može da vam ulepša dan, da odgovore na tražena pitanja, podstakne, motiviše, poboljša raspoloženje i prosto deluje lekovito na vas? Znamo da čudno zvuči, ali čitanje jeste lekovito! Da li ste čuli za biblioterpaiju?
Stariji su nam govorili kako je knjiga naš najbolji prijatelj, a biblioterapija nas uči kako je čitanje svojevrstan lek za telo i dušu koji se slobodno deli i kom rok trajanja nije ograničen! Verovatno ni sami niste svesni koliko vam je čitanje pomoglo u određenom trenutku.
Šta je biblioterapija?
Biblioterapija se prvi put pojavila 30-ih godina prošlog veka, a nakon Drugog svetskog rata, postala je prihvaćena u psihologiji i psihijatriji. Naučnu potvrdu dobila je kada su istraživanja pokazala kako su se vojnici koji su u bolnicama čitali knjige (da bi skratili vreme), brže oporavljali od onih koji nisu čitali. Nakon mnogih istraživanja biblioterapija postaje takozvana art-terapija, od kojih su najpoznatije terapije slikanjem, dramska, kao i terapije plesom, muzikom i pokretom.
Biblioterapija se, u suštini, sastoji od izbora materijala za čitanje u skladu sa životnom situacijom klijenta. Ideja biblioterapije se razvila sasvim prirodno iz ljudske potrebe da se identifikuje sa drugima kroz književnost i umetnost. Na primer, ako dete koje tuguje za nečim čita priču o drugom detetu koje tuguje iz sličnog razloga, osećaće se manje usamljenim na svetu.
Koncept biblioterapije se vremenom proširio i uključio i knjige za samo-pomoć i bez intervencije samog terapeuta koji “preporučuje” štivo.
Biblioterapija počiva na osnovama psihoanalitičke teorije. Dakle, čitanje u čitaocu pobuđuje različite procese:
Identifikacija: vrlo uspešno kod dece - deca se lako identifikuju sa likovima, brzo se uključuju u radnju i na taj način dožive čitav repertoar emocija, ali i razviju čitav niz mehanizama suočavanja sa stresom ili opasnošću. Ovo je najvažniji proces, jer ako se dogodi da je preskočen ostali “ne funkcionišu”.
Projekcija: način analize vlastitog i tuđeg ponašanja. Pri tome se vrlo često nailazi i na alternativan način rešavanja problema.
Katarza: deleći emocije s likom, čitalac može da doživi emocionalno rasterećenje i olakšanje.
Uvid: ponekad nam je uvid u tuđe probleme i uvid u naše vlastite, pa čitalac može na taj način da reši neki svoj problem.
Kućna apoteka knjiga
Ako ste odlučili da živite kvalitetnije, evo nekih preporuka za “malu kućnu apoteku knjiga”:
Biblija
Ezopove basne
Andersenove bajke
Sent Egziperi “Mali princ”
Pripovetke naroda sveta, Italo Kalvino “Nevidljivi gradovi”
Borhes “Priče”, “Knjiga od peska”
Isak Baševis Singer “Pripovetke”
Ejmi Tan “Klub sretnih žena”
Džulijan Barns “Floberova papiga”
Gabrijel Garsija Markes “Ljubav u doba kolere”
Orhan Pamuk “Zovem se Crveno”
Mihail Bulgakov “Majstor i Margarita”
Čarls Bukovski
Kristijana F. “Mi deca s kolodvora ZOO”.
Pročitala 25.000 knjiga pozajmljenih iz biblioteke
Autor: Tanjug 03.08.2009.
Jedna vremešna Engleskinja mogla bi da dobije titulu najstrasvenije čitateljke Engleske nakon otkrića da je iz lokalne biblioteke pozajmila svoju 25.000. knjigu.
Luiz Braun (91) iz mesta Stranrar u Engleskoj od 1946. godine pozajmljivala je desetak knjiga sedmično i nikad nije morala da plati kaznu zbog kašnjenja u vraćanju knjiga.
"Moji roditelji su puno čitali i ljubav prema čitanju su preneli i na mene. Počela sam da čitam kada sam imala pet godina i nikada nisam prestala. Volim da pročitam sve što mi dođe u ruke", izjavila je Luiz Braun.
Kako piše lokalna štampa, zaposleni u biblioteci u Stranraru kažu da bi čitalačke navike gospođe Braun u toku poslednjih 60 godina trebale da joj omoguće ulaz u Ginisovu knjigu rekorda.
Šta vi trenutno čitate? Kako birate knjige za sebe? Koji proces u vama izaziva čitanje?
