Napad panike? Šta je to?
Vodič za razumevanje paničnih napada i paničnog poremećaja
Panični napad je izuzetno neprijatni doživljaj koja se u stručnoj literaturi definiše kao:
“Kraći period intenzivnog straha ili neprijatnosti tokom koje se simptomi jako brzo razvijaju, dostižući svoj maksimum za najkasnije 10 minuta.”
Da biste bili sigurni da je u pitanju panični napad potrebno je doživeti najmanje četiri od sledećih simptoma tokom napada panike:
Palpitacije, ubrzano lupanje srca
Iznenadno i intenzivno preznojavanje
Iznenadna drhtavica
Ubrzan dah
Senzacija gušenja
Bolovi ili neprijatnost u grudima
Mučnina ili bolovi u stomaku
Vrtoglavica, onesvešćivanje, nesigurnost
Iznenadno osećanje depresonalizacije i derealizacije
Intenzivan strah u vezi gubitka kontrole nad svojim ponašanjem i od ludila
Preplavljujući strah od smrti
Senzacija utrnulosti ili trnjenja
Senzacija toplote ili hladnoče.
Panični napad nije isto što i panični poremećaj.
Da bi bili sigurni da je u pitanju panični poremećaj potrebno je da se zadovolje sledeći kriterijumi:
Potrebno je da je osoba nedavno doživela iznenadni ili ponavljajući panični napad
Potrebno je da se javi strah ili zabrinutost da li će se panični napad ponoviti
Potrebno je da osoba značajno promeni svoje ponašanje da bi se osigurala da će izbeći nove panične napade
Da panični napad nije izazvan zloupotrebnom nekih supstanci ili drugim medicinskim stanjem
Ne postoje napadi anksioznosti!Anksioznost ne napada: ona može da se prikrade osobi, da je obuhvati ili preplavi. Ali se anksioznost ne pojavljuje iznenada i ne dostiže svoj maksimum u prvih 10 minuta od trenutka pojave. Zato za nju ne možemo reći da "napada" osobu iznenada, kao u slučaju panike.
Postoje tri vrste paničnih napada
Nisu svi panični napadi isti. Postoje tri podrvrste paničnih napada koji se međusobno razlikuju po tome šta je napad izazvalo.
Neočekivani Panični Napad: kod ove vrste paničnog napada izgleda kao da se panika javlja iznenada, ničim izazvana, bez razloga i bez uzročnosti. Drugim rečima neočekivano se prikrada osobi.
Situaciono izazvani Panični Napad: ovu vrstu paničnog napada izazvia izloženost ili mogućnost izlaganja nečemu čega se osoba plaši, na primer, ako osoba ima strah od visine i iz nekog razloga je osoba prinuđena da se nađe na visini to može izazvati napad panike.
Situaciono Predisponirani Panični Napad: ova vrsta napada panike je slična prethodnoj, sem što neke situacije ne izazvaju uvek paniku. Na primer, osoba može imati snažan strah od vožnje automobila, ali joj sama vožnja ne izaziva uvek paniku, već samo ponekad.
Kod paničnog napada vam važi ona narodna: "to je pas koji laje ali ne ujeda"
Iako, ako ste nekada doživeli napad panike ili ga doživljavate češće, iskustvo paničnog napada izgleda zastršujuće, stalno imajte na umu da je to samo jedan trenutak u vremenu i ni izbliza nije tako strašan kao što izgleda na prvi pogled. U stvari istina iza paničnih napada bi se najbolje mogla opisati kao "ne treba se ničega bojati sem samog straha".
Verovatno se svi oni koji imaju iskustvo paničnog napada iz prve ruke neće složiti ni sa sledećom tvrdnjom, ali činjenica je da većina ljudi pobedi ovaj problem tako što nauči da ne radi absolutno ništa tokom vladavine Panike.
Pošto se, na svu sreću, ne umire tokom napada panike, bez obzira koliko strah bio intenzivan, najgora stvar koja se može dogoviti je da se onesvestite. Najbolja stvar koja se tada može dogoditi je da panika nestane nakon nekoliko minuta bez ikakvog traga.
Ako vam ne uspeva da samostalno izađate na kraj sa svojim paničnim napadom-ima najbolje rešenje je pomoć stručnjaka kognitivno bihejvioralne psihoterapijske orijentacije. Takođe ako ste zakasnili sa lečenjem svojih napada panike pa vam se razvio panični poremećaj preporučljivo je uključiti neku od vrsta holističkih komplementarnim metoda isceljenja, kao što su homeopatija, floriterapija, akupunktura itd
