Jedan pokušaj istraživanja umetnosti- modeli identifikacije Sema Šeparda

Ovaj tekst sam napisala oktobra 1989. godine kao skraćeni prikaz mog diplomskog rada  pod nazivom "Modeli identifikacije u pozorišnim komadima Sema Šeparda, a pod mentorstvom Prof. Žarka Koraća. Nedavno sam ga ponovo pročitala i otrila da mi se i dalje sviđa, što često nije slučaj sa mojim ranijim člancima. On predstavlja nastavak članka o psihološkoj analizi umetnosti i bolje ćete ga razumeti ako prethodno pročitate taj članak. Naravno prikazan je u skraćenom obliku.

Sem Šepard je rođen petog novembra 1943. godine u Ilinoisu, USA. Već sa devetnaest godina po nagovoru prijatelja (osnivača pozorišta Genesis na Brodveju) piše svoj prvi pozorišni komad, jednočinku pod nazivom "Kauboji", koja ubrzo zajedno sa njegovim drugim komadom doživljava premijeru u pomenutom pozorištu Genesis.

To je bio početak izuzetno plodne (preko 40) pozorištne karijere Sema Šeparda. Za svoje komade Šepard je dobio desetak Obija (nagrada osnovana od strane časopisa "Village Voice" za posebna dostignuća na off i off-off Brodvej sceni), kao i Pulicerovu nagradu za dramu.

Osim pozorišnih komada Šepard je napisao i dve knjige proze. Posebno je zanimljiva "Motel Hronika" u kojoj je opisao svoje doživljavanje turneje Boba Dilana 1975. godine. Istovremeno sa karijerom dramskog pisca tekla je i njegova karijera scenariste. Poznat je po scenarijima za "Pariz Teksas"sa Vimom Vendersom, i "Ludi od ljubavi" sa Robert Altmanom. S vremena na vreme Šepard se bavi i glumom. Najznačajniji su mu filmovi "Nebeski dani" sa Ričard Girom, "Frensis" sa Džesikom Lang i "Ludi od ljubavi" sa Kim Besindžer. (Napomena: Nešto više o životu i radu Sema Šeparda možete pročitati na njegovom sajtu www.sem-shepard.com.

"Komadi Sema Šeparda su priče o određenim emocijama, prikazi pojedinih stanja svesti. Oni se ne doživljavaju kroz intelekt, već kroz sluh, kao muzika, kroz vid, kao vizuelna umetnost, i kroz srce." E.Oumano

Rani pozorišni komadi Sema Šeparda istražuju teme vezane za identitet. I on sam, kao i junaci njegovih komada, pokušavaju da nađu odgovor na pitanje:ko sam ja? To traganje za identitetom se odvijalo na dva nivoa: nivou realnosti i nivou imaginacije. Na nivou realnosti se odvijalo kroz jedan poseban vid aktivnosti, tzv. igranje raznih uloga kojima su on i njegov prijatelj iz mladosti ispunjavali slobodno vreme a sve u cilju nalaženja one uloge ili karaktera koja bi mu odgovarala u najvećoj meri. Šepard je bio svestan da u pozadini njihovih igara leži potreba za čvrstim i odgovarajućim identitetom jer je u jednom intervjuu rekao:"Potreba da menjamo uloge, kao što drugi ljudi menjaju odela, je rezultat našeg zajedničkog nedostatka pozitivnog i konstantnog očevog uticaja". (Napomena: Šepardov otac je kao vojni pilot neprestano selio svoju porodicu od jedne vojne baze do druge, pri čemu je imao ozbiljan problem sa alkoholizmom. dok je Šepardova majka bila toliko nezadovoljna svojim stilom života i brakom da je ozbiljno zanemarivala svoju decu).

Na nivou imaginacije traganje za identitetom se odvijalo kroz teme i likove njegovih pozorištnih komada. Njegovi likovi neprestano tragaju za pričama koje bi ih najbolje opisala. Svim likovima je zajedničko da, kao i sam Šepard, svoju prošlost doživljavaju kao zemlju prepunu mračnih ponora i zastrašujućih duhova koje treba izneti na videlo, svoju sadašnjost kao neprestanu prazninu a budućnost im je ispunjena pretećom neizvesnošću. I dok tako u praznini koja se zove sadašnjost postoje kao bića bez identiteta, neprestano se upinjući da nađu nešto za šta bi se vezali, za priču koja bi ih najbolje objasnila i za koju bi mogli reći da je ona prava.

Dakle koji je to model identifikacije u pozorišnim komadima Sema Šeparda?

Jedan od osnovnih je identitet kauboja. Kauboji, kao i rodeo jahači, oduvek fasciniraju Šeparda. Privlačnost kauboja kao modela identifikacije se za Šeparda, po mom mišljenju, sastoji u njihovom načinu života, koji se karakteriše u nepostojanju vezanosti za određeno mesto i potpunoj slobodi, s jedne strane, i vezanosti za Zemlju uopšte, s druge strane. Vezanost kauboja za zemlju je iskonska, Zemlja je izvor njihove snage, kao i razlog međusobnog sukobljavanja i borbe. Po psihoanalizi Zemlja je simbol koja označava plodnost, odnosno majku. Šepardova težnja za majkom je simbolično prikazana u ljubavi kauboja, sa kojima se on identifikuje, prema zemlji. Drugim rečima, Šepard stalno traga za nežnošću i prihvatanjem od strane žena, prvo od svoje majke a kasnije i od drugih žena u sopstvenom životu. Sam Šepard je to intuitivno osećao jer u svom komadu "Kauboj" kaže: "I osetio sam da me je Zemlja privila u svoje naručje". (Napomena: Dovoljno je samo prisetiti se filmova u kojima je Sem Šepard glumio a koji prikazuju njegovu fascinaciju kaubojima).

Ovo otelotvoruje protivrečene težnje u Šepardovoj ličnosti - težnja za slobodom i istovremeno za pripadanjem. Šepard je čovek satkan od protivrečnosti a ličnost kauboja je u tom smislu idealan model identifikacije. (Napomena: danas Sem Šapard živi mirno na sopstvenom ranču na kome i dalje piše).