Čitanje je lekovito? Zaista? Tako tvrde biblioterapeuti.
Znamo da čudno zvuči, ali čitanje je lekovito! Verovatno ni sami nismo svesni koliko nam je čitanje pomoglo u određenom trenutku. Nama su nekad stariji govorili kako je knjiga naš najbolji prijatelj, a biblioterapija nas uči kako je čitanje svojevrstan lek za telo i dušu koji se slobodno deli i kojem vek trajanja nije ograničen!
Biblioterapija se prvi put pojavila 30-ih godina prošlog veka, a nakon Drugog svetskog rata, postala je prihvaćena u psihologiji i psihijatriji. Naučnu potvrdu dobila je kad su istraživanja pokazala kako su se vojnici koji su u bolnicama čitali knjige (da bi skratili vreme), brže oporavljali od onih koji nisu čitali. Nakon mnogih istraživanja biblioterapija postaje takozvana art-terapija, od kojih su najpoznatije terapije slikanjem, dramska, kao i terapije plesom, muzikom i pokretom.
Nacin delovanja biblioterapija se moze objasniti odredjenim psiholoskim procesima koji čitanje pobudjuje kod čitaoca:
Identifikacija: proces u kome se osoba koja cita identifikuje sa odredjenim likovima u tekstu, mada je moguce identifikovati se i sa odredjenim ponasanjem razlicitih knjizevnih likova. Ovo je najvažniji proces, jer ako se dogodi da je preskočen ostali, tj. oni koji idu posle identifikacije 'ne funkcionišu'.
Projekcija: proces u kome se sopstveni licni sadrzaji prenose na knjizevni lik. Ovaj proces je u stvari druga strana procesa identifikacije. Sustina ovog procesa je analiza vlastitog i tuđeg ponašanja; pri tome se vrlo često pronalaze alternativani načini rešavanja problema.
Katarza: proces tokom koga citalac deleći emocije s knjizevnim likom može da doživi emocionalno rasterećenje i/ili olakšanje.
Uvid: proces u kome citalac dolazi do nove vrste razumevanja sebe, druge ljude ili odredjene situacije. Ponekad nam je uvid u tuđe probleme i uvid u naše vlastite, pa čitalac može na taj način da reši neki svoj problem.
Biblioterapija je usmerena na dete koje odrasta, na dete u svakome od nas. Pa zašto bismo čitanje kao terapiju ostavili u prošlosti, u svojim dečjim krevetima, pred san? Nekada su nam bajke pre spavanja obogaćivale maštu i terale nas da preispitujemo svet oko sebe i sveet kakav zamišljamo.
Kućna apoteka
Ako ste odlučili da živite kvalitetnije, evo nekih preporuka za “malu kućnu apoteku knjiga: Biblija, Ezopove basne, Andersenove bajke, Sent Egziperi “Mali princ”, Pripovetke naroda sveta, Borhes “Priče”, “Knjiga od peska”, Isak Baševis Singer “Pripovetke”, Ejmi Tan “Klub sretnih žena”, Džulijan Barns “Floberova papiga”, Gabrijel Garsija Markes “Ljubav u doba kolere”, Orhan Pamuk “Zovem se Crveno”, Mihail Bulgakov “Majstor i Margarita”itd.
A od psiholoskih knjiga samopomoci evo nasih preporuka:
Viktorija Sekunda "Zene i njihove majke" i "Zene i njihovi ocevi", Suzan Dzefers "Suocite se sa strahom i pobedite ga", Lujza Hej "Kako da izlecite svoj zivot", Barbara de Andjelis "Da li si ti prava osoba za mene", Olga Hadzic i Tanja Sesum" Bolji zivot iz dana u dan", Ekhart Tol "Moc sadasnjeg trenutka", Skot Pek "Put kojim se redje ide" i "Ljudi lazi", Zoran Milivojevic "Emocije" i "Ljubavni mitovi", Dzin Boloda "Bogovi u svakoj zeni" i "Bogovi u svakom muskarcu", Lu Marinof "Platon a ne Prozak", Irvin Jalom "Lecenje Sopenhauerom" i "Kad je Nice plakao" itd.
